Kako pomoci stidljivom detetu?



36976_dete_iff

Stidiljivog mališana cete lako prepoznati. On nema smelosti da kaže šta misli i da slobodno iskaže svoje reakcije. Sa previše osetljivim detetom treba pažljivo postupati, nikako ga ne treba grditi zbog njegove zatvorenosti.- Stidljivost se u ponašanju deteta primecuje kroz nedostatak hrabrosti i oklevanje da ono nešto izgovori ili ucini u novim i nepoznatim situacijama ili pred novim i nepoznatim ljudima. Dete koje se stidi ima unutrašnji doživljaj da ga okolina ne prihvata, što u njemu dodatno intenzivira osecanje nelagodnost.

STIDLJIVOST SE LAKO PREPOZNAJE
Osim unutrašnjeg nezadovoljstva, stidljivo dete ispoljava i spoljašne znakove da se ne oseca prijatno u odredenim situacijama.
- Ponašanje stidljivog deteta se menja: ono se povlaci, izbegava kontakte sa drugima i postaje pasivno, u želji da izbegne neprijatnost. Adekvatne reakcije roditelja na pojavu ovog osecanja, odnosno, pravilne transakcije. zavise od same situacije i senzibiliteta deteta. Ispravan pristup u komunikaciji može da spreci nastanak telesnog poremecaja u vidu: crvenjenja, blagih govornih smetnji, mucanja i dugotrajnog tihog plakanja- istice psiholog.
Osecanje stida je cesto praceno i nekim drugim vidljivim telesnim promenama, crvenim pecatima po licu i vratu, podrhtavanjem glasa, pojacanim znojenjem dlanova,jakim nagonon za mokrenjem, pracenim strahom da nece stici da zadovolji fiziološku potrebu na vreme.

KAKO RODITELJI TREBA DA POSTUPE
Upoznavanje odraslih sa posledicama koje osecanje stida izaziva kod dece olakšava njihov rad sa mališanima. U situacijama koje su za dete neprijatne postoji odreden nacin na koji roditelji treba da se ponašaju. Ukoliko slede taj obrazac, kod mališana se otklanja osecaj stida i nelagodnosti.
- Dete odrastanjem nužno spoznaje nove ljude i situacije i zato je važno da svi koji rade sa decom znaju da dete do šeste godine nije autonomna osoba i da njegova mentalna zrelost nije na tom nivou da ono zna da razlikuje prihvacenost od osecanja licne vrednosti- dodaje psiholog.
Baš kao što je odredeno kako roditelji reba da se ponašaju tako je i ustanovljeno šta treba da izbegavaju.
- Primeri iz prakse pokazuju kako razne nevažne situacije mogu da postanu uzrok za pojavu gore navedenih, neželjenih simptoma, koji su posledica osecanja stida. Roditelji koji su preokupirani da im se dete, ni slucajno, nepristojno ne ponaša pred drugima, porukama: “Sram te bilo” ili “To je sramota” podsticu dete da se sramno oseca.

POSLEDICE NEPRAVILNOG ODNOSA RODITELJA
Stid kojim se pokriva osecanje inferiornosti, cesto prati nespretnost u ponašanju koja provocira reakciju okoline na ismevanje ili kritiku, a koji dodatno pojacavaju ostale simptome.
- Sa ciljem da se sprece neželjene posledice, naglašavam koliko je važno da dete tokom odrastanja nauci da razdvaja sledeca dva pojma: biti prihvacen od strane drugih i biti važan drugome.Oni su potpuno razliciti i stoje u nezavisnom odnosu. Jasnom porukom: “To što te neki ne prihvataju, ne znaci da si ti manje vredan od drugih” vremenom postižemo da dete zameni svoju infantilnu sliku sveta realnom- zakljucuje naša sagovornica.
Ukoliko roditelji ne lsede savete strucnjaka, stid kod dece može da se pogorša. Posle 12 godine, osecanje stida se “nadograduje” se osecanjem straha. Što je dete starije, ono je svesnije da stid kod njega može da izazove neželjene i neprijatne telesne pojave. Ono zna da mu se može dogoditi da naglo pocrveni na neko pitanje upuceno od strane vršnjaka i da zbog crvenila bude ismejano. Kao posledica neprijatnosti strah ce dovesti do promene ponašanja, pa ce dete iz straha da se ne pojavi neželjena reakcija, izbegavati druženje koje istinski želi.